Srpske narodne poslovice

Ако је ко луд, не буди му друг.

Ако дуго живе скупа, животиње се заволе, а људи се замрзе.

Ако желиш изгубити пријатеља, посуди му новац .

Ако желиш изгубити пријатеља, причај с њим о политици.

Ако желиш језгро, сломи љуску.

Ако захтева напор, није га вредно радити.

Ако знаш шта ти је било, не знаш шта ће ти бити.

Ако имаш машице, не хватај ватру рукама.

Ако их не можеш победити придружи им се.

Ако је го, али је соко.

Ако је и колиба, наша је.

Ако је и тешко живети, опет је живот сладак.

Ако једна жеља није задовољена то је довољан разлог.

Ако купујеш често.

Ако не можемо како хоћемо, а ми како можемо.

Ако не почнеш, нећеш ни завршити.

Ако неће зло од тебе, бежи ти од зла.

Ако одговараш на поруку бит ћеш још више наоружан.

Ако хоћеш кога да познаш, подај му власт.

Ако чиниш добро, не ударај у велико звоно.

Батина има два краја.

Без алата нема ни заната.

Без друштва нема јунаштва.

Без збора нема договора.

Без једнога човека може вашар бити.

Без муке нема науке.

Бери жеље покрај себе!

Би се на сребрној пари обрнуо.

Бивши пријатељ је гори него непријатељ.

Благо нестаде, враг остаде.

Благо оном ко се туђом штетом опамети, а тешко оном који својом мора.

Благо ономе ко зна да не зна, а хоће да зна.

Богат је ко није дужан, а млад ко је здрав.

Богат је онај који више произведе, него што поједе.

Богата је тешко даровати, сита госта још теже частити.

Богатство мења чуд, ретко набоље.

Богатство никад није сито.

Бој не бије свијетло оружје, већ бој бије срце у јунака.

Бол се савлада стрпљивошћу.

Болан се пита, а здравом се даје.

Болест на колима долази, а на длаку излази.

Боља је поштена смрт него срамотан живот.

Боља је своја проја него туђа погача.

Боље да те смрт пријека дигне, него суза сиромашка стигне.

Боље и дваред питати него једаред заићи.

Боље икад него никад.

Боље је добро слушати, него лоше заповедати.

Боље је доброга служити, него рђаву заповиједати.

Боље је и мало с благословом, неголи и доста с проклетством.

Боље је не почети, него не дочети.

Боље је незналица но тврдоглавица.

Боље је немати, него отимати.

Боље је нешто не знати него наопако и зло знати.

Боље је поклизнути ногом него језиком.

Боље је с мудрим плакати него с лудим певати.

Боље је свашта јести, него свашта говорити.

Боље је своје јаје него туђа кокош.

Боље је у колиби пјевати него у двору плакати.

Боље је умети него имати.

Боље мршав мир него дебела парница.

Боље празна кеса него празна глава.

Боље с мудрим орати него с лудим вино пити.

Боље се замјерити Богу, но народу.

Боље се оградити добрим комшијом него добром оградом.

Боље се од по пута вратити него рђавим до краја ићи.

Боље се с јунаком бити, него с рђом љубити.

Боље слеп очима, него слеп памећу.

Боље сув хлеб с поштењем него колач с непоштењем.

Боље џабе седети, него џабе радити.

Бољи је добар глас него златан пас.

Бољи је и црн колач него празна торба.

Брат брата над јаму води, али у јаму не меће.

Весело срце пола здравља.

Већа глава више главобоље.

Виноград не иште молитве, него мотике.

Више ваља грам памети него ока снаге.

Више је људи помрло од јела и пића него од глади и жеђи.

Више ум замисли него море понесе.

Вјешт гору ломи, а невјешта гора.

Во се веже за рогове, а човјек за језик.

Вода свашто опере, до црна образа.

Воду коју ћеш пит немој мутит.

Време донесе све ко га дочекати уме.

Време је највећи господар.

Вук длаку мијења, али ћуди никада.

Гвожђе се кује док је вруће.

Где жена бучи ту муж мучи.

Где злато говори, уста ћуте.

Где злато господује, разлог се не чује.

Где је много приче мало је рада.

Где је сила господар, правда је слуга.

Где је слога ту је и победа.

Где је сова излегла сокола?

Где је стида, ту је и поштења.

Где је цвет, ту је и мед.

Где је чија кућа ту је и средина света.

Где се пије примакни се, где се бије одмакни се.

Гдје нема вола орача, ту нема ни колача.

Гину ти што се смеју уочи битке.

Глава је старија од књиге.

Глад је најбољи кувар.

Глад очију нема.

Гладан пас и на газду лаје.

Гладног не теши, већ нахрани.

Говори као без вилица.

Да га чоек пошаље по смрт, могао би се наживљети.

Да је срце тврђе од камена опет би га растопило злато.

Да је стећи ко што рећи, сви би богати били.

Да је швати ко зјати, и врана би кошуљу носила.

Да не боле, не б’ се ране звале.

Да није ветрова, пауци би небо премрежили.

Да падне на леђа, разбио би нос.

Да се права истина позна, треба чути два звона.

Дан се хвали кад вече, а живот кад смрт дође.

Данас везир, сјутра резил.

Даровни колач често у грлу запне.

Два лоша убише Милоша.

Два љешника, ораху су војска.

Два пута мјери, а трећи крој.

Добар глас далеко иде, а зао још даље.

Добар еспап ласно купца нађе.

Добар посао се сам хвали.

Добар човек увек остаје почетник.

Добра жена поштује мужа, па да је као певац.

Добра жена празну кућу чини да је пуна.

Добра крава се и у штали прода!

Добра није где се паметни не слушају.

Добра овца много не блеји, али много вуне даје.

Добра чељад увек посла нађу.

Добре комшије подижу цену кући и добром имању.

Добро је кашто и паметну жену послушати.

Добро је ласно заборавити, а зло никада.

Добро је тешко видети, а лако се позна.

Добро јело само се нуди.

Добро ми је и бољем се надам.

Добро обрађена земља никад није јалова.

Док дете не падне, не може научити да хода.

Док живиш, доликује ти да се надаш.

Док је леђа, биће самара.

Док је раје и мука, биће и хајдука.

Док је шиба танка, треба је исправљати.

Док липа цвета, препуна је пчела.

Док сви кажу ‘Е вала!’ – оста глава ћелава.

Докле проси, златна уста носи, а кад враћа, плећа обраћа.

Драгом често опраштај, себи никад.

Дрво без гране и човек без мане – не могу бити.

Дрво се на дрво ослања, а човек на човека.

Држ’ се нова пута и стара пријатеља.

Држи се новог пута и старог пријатеља.

Друго доба, друге ћуди.

Дубока вода је бистра, а плитка мутна.

Ђе велика звона звоне, ту се мала не чују.

Ђе доста рука прегне, радња је брзо завршена

Ђе је срећа, ту је и несрећа.

Ђе је тор ту је и мор.

Ђе ко никне, ту и обикне.

Ђе нема маленог нема ни големог.

Ђе није жене, ту није ни куће.

Ђе није мачке, ту миши коло воде.

Ђе се год састану људи, оцјењују друге, а себе не.

Ето ти га,ђаволе!

Е,џаба га,вала,било!

Е, та ти ваља!

Е,да је баба деда.

Жалост и радост се познају човеку по лицу.

Жежен кашу хлади.

Жена мужа носи на лицу, а муж жену на кошуљи.

Жени је најслађи залогај – мушко срце.

Жени сина кад ‘оћеш а удај ‘ћер кад можеш!

Жени сина па шаљи у војску.

Женити се млад – прерано је, а стар – прекасно је.

Жено, ако сам ти ја други мушкарац колико си имала првих.

Женска лепота је њено оружје.

Женско је оружје језик.

Женско је туђа срећа.

Жену и косу никоме не дај.

Жив ми Тодор да се чини говор.

Жива глава све поднесе и на све се навикне.

Жив био,срећан био,куд год ходио!

Живе ко пас и мачка.

Живео и Бог те веселио!

Живи ко риба на сувом.

Живи од данас до сутра.

Живи просто- доживећеш сто.

За мајстором гора плаче.

За невољу бабу воде, кад девојке не находе.

За невољу и медвед играти научи.

За чисто злато рђа не пријања.

Заборавност је знак лењости.

Завадио би два ока у глави.

Заједничком коњу, грбава су леђа.

Заклела се земља рају да се сваке тајне знају.

Закрвавио очима ко дивљи петао.

Збори право па седи где ти драго.

Зид руши влага, а човјека брига.

Зима не тражи љепоте, него топлоте.

Зима уједа без зуба.

Златан ланац слободу не пружа.

Злато је чисто и у прљавој кеси.

Злато се у ватри пребира, човек у невољи.

Зло брзо дође, а полако прође.

И вук вије јер га рђа бије!

И зид има уши, и плот има очи.

И један је непријатељ много, а сто је пријатеља мало.

И кљусе и говече тежи на свој завичај.

И крме рокне кад му се човјек јави.

И лонцем о камен или каменом о лонац, тешко лонцу свакојако.

И људе послушај, и своје памети имај.

И најмудрији да прода све што има, не може да купи све што нема.

И сунце пролази кроз каљава места али се не окаља.

И црна крава има бијело млеко.

Ивер не пада далеко од кладе.

Иде време, носи бреме.

Из празне куће и миши бјеже.

Иза дажда биће и сунца.

Извалила магла пањ.

Изван очију, изван срца.

Изгореће слама, али ће и миши сести где не ваља.

Изреке су украс говора.

Или не покушавај, или доврши.

Имадох – не знадох, изгубих – познадох.

Инат баби душу губи.

Инат је зао занат.

Инат је несрећан занат.

Испеци па реци.

Истина и жена најлепше су – голе.

Испод Мире сто ђавола вире.

Истерује мак на конац.

Истина и правда побеђују.

Истина је да је сваки генерал после рата паметан.

Истина је оно ушта убедиш већину да верује.

Јак корен дуге младаре пушта.

Јача су двојица него сам Радојица.

Јаче је дјело него бесједа.

Један дроби, други куса.

Једна глава, хиљада језика.

Једна грешка, вечна мука.

Једна ласта не чини пролеће.

Једна шугава овца цело стадо ошуга.

Једно криво дрво цео товар распе.

Једно мисли, друго говри, треће твори.

Једног гледа, двојица се надају.

Једном се лебац ломи.

Језик је више глава посекао него сабља.

Кад Бог даје не питај чији је син.

Кад видим онда ћу и веровати.

Кад идеш вуку на част, поведи пса са собом.

Кад је воље и зло иде на боље.

Кад је глава луда, све тело страда.

Кад је добре воље, свега је.

Кад лажеш, крећу ли ти се зуби.

Кад легнеш значи – предао си се.

Кад лисица придикује, пази добро на гуске.

Кад се прасе наије, оно корито превали.

Кад се прасе наједе онда корито превали.

Кад се сложе и слаби су јаки.

Кад си у колу, ваља да играш.

Кад султан назебе, раја кија.

Кад човек тоне и за врело гвожђе се хвата.

Кад чоек нема свога добра, туђе зло премеће.

Какав поздрав онаки и одздрав.

Какав старјешина, таква сва општина.

Како дошло онако и прошло.

Ко бесједи шта хоће, мора слушати шта неће.

Ко брзо суди, брзо се и каје.

Ко високо лети, ниско пада.

Ко воли да ради, дабогда му се о глави радило.

Ко два зеца вије, не улови ниједног.

Ко истину гуди, гудалом га по прстима бију.

Ко је јачи тај тлачи.

Ко је много патио, много је и запамтио.

Ко једанпут слаже, други пут му се не вјерује иако истину каже.

Ко касно бразду заоре у јесен чичак обере.

Ко лаже за тебе, лагаће и против тебе.

Ко лопову гледа кроз прсте и сам је лопов.

Ко лупежа крије, бољи ни он није.

Ко љети хладује, зими гладује.

Ко људе не слуша, ни човек није.

Ко ме има, тај ме нема, ко ме нема тај ме сања.

Ко ме лани био, ни сад ми није мио.

Ко меће прст међу туђа врата, откинуће му.

Ко на звезде лаје, испашће му зуби.

Ко нагло почне, нагло ће и завршити.

Ко не чува мало, не може ни доста имати.

Ко не чува туђе, неће имати ни своје.

Ко нема сокола и кукавици се весели.

Ко неће брата за брата, ‘оће туђина за господара.

Ко прати туђ посао, свој заборавља.

Ко ракију вечера, воду доручкује.

Ко рат жели, код куће га имао.

Ко с врагом тикве сади, о главу му се разбијају.

Ко са дјецом љеже, запишан се диже.

Ко са ђаволом тикве сади о главу му се лупају.

Ко свој може бити, туђ нек не буде.

Ко се Бога не боји и људи не стиди бежи од њега.

Ко се дима не надими, тај се ватре не огреја.

Ко се на туђим колима вози, неће далеко отићи.

Ко се не мучи у младости, куку му у старости.

Ко се не стиди свога образа, неће ни мога.

Ко се овцом учини, курјаци га изједу.

Ко се пред једним клања, показује другом леђа.

Ко се рада боји, тај у беди живи.

Ко се сели, тај се не весели.

Ко се туђем злу весели, нек се своме нада.

Ко се хвали сам се квари.

Ко спретније тражи, лакше добије.

Који коња сламом храни, сам кола вуче.

Који се хрт силом у лов води, онај зеца не хвата.

Којој овци своје руно смета, онђе није ни овце ни руна.

Колико је низбрдица онолико је узбрдица.

Колико људи толико ћуди.

Коме је Бог отац, лако му је бити светац.

Коме свијет кроји капу, онај иде без капе.

Крв није вода.

Кривац се и сенке боји.

Крпеж и трпеж по свијета држе.

Лако је здравоме болеснога саветовати.

Лако је иза шест волова гурати плуг.

Лако је љубав стећи, ал’ је тешко уздржати.

Лако ти је плитку воду замутити и будалу наљутити.

Лакше гладном у Беговиће нег’ јебеном пишат’ низа страну.

Лакше је скувати жељезо него савладати женину тврдоглавост.

Лакше је стећи него сачувати.

Лакше је шта покудити него моћи сам учинити.

Ласни је кавгу заметнути, ал је тешко кавзи џевап дати.

Ласно је бити с туђијем добар.

Ласно је говорити, ал’ је тешко творити.

Ласно је здравом болесног саветовати.

Ласно је покрај чаша јунаком бити.

Ласно је туђим рукама за врело гвожђе хватати.

Ласно је у Дунав камен бацити, ал га је тешко извадити.

Лепу жену и виноград поред пута не треба имати.

Лешницима и орах је лидер.

Љубав вера и нада оставиле трага.

Љубав дуго трпи.

Љубав за љубав, сирење за паре.

Љубав и слога немогуће омогуће.

Љубав је једина страст која не трпи прошлост, ни будућност.

Љубав је лепа али слепа.

Љубав је пуна меда и једа.

Љубав не траје дуго ако уклониш свађе.

Љубав нема година: она се увек рађа.

Љубав паметног залуђује.

Љубав према истини је главна и најважнија црта карактера. Онај који лаже – нема карактера.

Љубав према отаџбини не зна за туђе границе.

Љубавна чаролија у погледу твом,ти си срећу донијела срцу сломљеном.

Љубазан али једва чека да му види леђа.

Љуби ближњега свога као самога себе.

Људи се највише муче због хлеба и љубави.

Људи се по одјелу сретају, а по памети прате.

Ми о вуку, а вук на врата.

Младо се дрво савија.

Младост – радост.

Млати руком, ко кобила репом.

Многи људи су као сатови: показују једно време, а откуцавају друго.

Много асова треба док се истина сахрани.

Много знати, значи пре времена остарити.

Много зрна гомилу начине.

Много је мачки цело печење.

Много треба времена да од детета човек буде.

Мрав и пчела уче како се тече.

На муци се познају јунаци.

На поруке вук меса не ије.

На пса који бјежи свако виче.

На силу се не може волети.

На сиротнога сваком је лака рука.

На соколу је мало меса.

На туђим леђима лако је бреме.

На угашену ватру воде не сипај.

На усамљеност осуђују пријатељи.

Навалио ко зима на гола човјека.

Навика је једна мука ал одвика двије.

Навика је једна мука, а одвика двије муке.

Над силом сила је правда.

Најпре испред своје куће почисти.

Најчешће опече потајни жар.

Налик гајде на музику.

Намргодио се као да ће му киша из чела ударити.

Напао ко смрт на живот.

Не бој се онога коме ниси добро учинио.

Не бојим се смрти него зла живота.

Не буди отров да трујеш другог и не буди мед да те други полижу.

Не ваља донде летети докле крила не нарасту.

Не ваља јарца за баштована наместити.

Не ваља свакој тици кобац бити.

Не вичи, оно што те је снашло нећес тако отерати.

Не вјеруј пријатељу за трпезом, него на вратима од тамнице.

Не гоји се прасе уочи Божића.

Не гори нам под ноктима.

Не гори образ од сунца, већ од поштених људи.

Не гори ти под ногама.

Не гурај нос у туђа посла.

Невоља свачему човека научи.

Неко се за лист сакрије, некога ни дуб да покрије.

Неком и олово пливје, а некоме и сламка тоне.

Нема већег зла, од зле памети.

Нема зиме док не падне иње.

Нема лета док се не закикоће луг.

Нема ништа несносније од богате жене.

Нема ту ћука, да није вука.

Немогоше поједоше, а некће се све попише.

Немој, па се небој.

Непостојан као Март мјесец.

Неста блага, неста пријатеља.

Неће крушка испод трешње.

Неће куче на куче.

Ни вратиша ни платиша.

Ни најбољи петао не може да измени време.

Није вук ничије среће изио.

Није допуштено све знати.

Није жита без кукоља ни народа без изрода.

Није злато све што сија.

Није никаква мајсторија међу добрима добар бити.

Није свака мука довијека.

Није сиромах ко мало има, већ ко много жели.

Није умрла баба од корбе, већ од празне торбе.

Није човјеку жао на мало него на неправо

Ниједна мука није довијека.

Ниједно зло не прође неопажено.

Никад зао на горега неће.

Нико не зна шта је добро, само онај који се зла напатио.

Нико не може наткати махрама да цијелом свијету уста повеже.

Нико не може тако мало да ме плати, колико мало ја могу да радим.

Нико не може цијелом свијету колача намијесити.

Нико не уме да се весели као сиротиња.

Његова жена и викендом захтева рано дизање.

Његово јајце нема жуманце.

Његово је свако двожучно.

Њему и вода узбрдо тече.

Њему и јаре и паре, а теби брабоњци.

Њива тражи радника а жена нерадника (одморна човека).

Њива хоће мотику, а не молитву.

Њега може да воли само рођена мајка.

Њега ни метак неће.

Њега се ни врапци небоје.

Његова је реч и прва и последња.

Његова кокошка вреди више него нечији соко.

Његова се поштује.

Њему и Бог гледа кроз прсте.

Обичан живот је јачи од мудрих књига.

Обоје је зло: и свима веровати, и никоме.

Овца је вучије штене дојила и узгојила.

Од говнета пита не бива.

Од зла горе, а од добра боље има.

Од ината нема горег заната.

Од лопова је сигурно што не досегне.

Од мале искре велика ватра.

Од мира глава не боли.

Од прута бива велико дрво.

Од самоће ништа горе нема.

Од Светог Илије, сунце све милије.

Озбиљно одгодимо за сутра.

Онај ко те се боји кад си присутан, мрзи те кад си одсутан.

Опарен кашу хлади.

Осмехни се свакоме јутру.

Особа којој „треба“ љубав последња је која ће је добити.

Оставимо времену и нашој решености.

Паметни људи уче се на туђим грешкама, будале на властитим.

По гласу птица, а по шапама се лав познаје.

По други пут лисицу не ухвати у гвожђе.

Подноси, а не тужи на оно чему се не може избећи.

Позајми рукама, па тражи ногама.

Покрај суха дрвета и сирово изгори.

Поп ђаку, ђак црквењаку.

После боја копљем у трње.

Почни! Започето је пола дела.

Поштење је равно са животом.

Пошто се кола сломе, многи пут казују.

Пошто се напијеш воде, не мути извор за собом.

Поштуј, ако хоћеш да си поштован.

Прав се смије, а крив се крије.

Правда не може ни утонути ни изгорети.

Празна врећа усправно не може да стоји.

Прва је врлина бити без мане.

Прво поједи своје па туђе.

Превео га жедног преко воде.

Преко брда врба мрда на врх врбе лежи зец.

Преко прече наоколо ближе.

Преломити језик — овладати изговором, почети говорити, проговорити.

Према губеру се ваља пружити.

Пријатељ је најбоља имовина у животу.

Пријатељ се у невољи познаје, као злато у ватри.

Пријатељу и непријатељу дај увек добар савет, јер пријатељ га прихвата, а непријатељ не.

Прича себи у браду.

Причај зиду.

Рат је као облак па неког ороси, неког покваси.

Рат, рак и рад, су три најгоре српске речи.

Рђа једе гвожђе, а туга срце.

Рђа не пријања за злато.

Рђав је човек који се туђем злу радује.

Реп глави не заповиједа.

Ретка је срећа без гордости.

Реч „сутра“ је измишљена за децу и за неодлучне људе.

Речи су као пчеле, оне су истовремено и мед и жаока.

Речи треба мерити, а не бројати.

Риба од главе смрди, а од репа се чисти.

Риба риби гризе реп.

Риба рибу, а рибар обе.

Рибе се лове удицом, а људи речима

Ризик ствара капитал

Роба говори, трговац лаје, газда паре даје.

Робија није тешка, већ робијаши.

Ровитом говнету мало воде фали.

Роди ме мајко срећног, па ме баци у трње.

Руга се лонац лонцу, а оба су црна.

Рука која даје не оскудева.

Рука руку мије образ обад бије.

Са два или три човека још можеш причати а људи су већ разуздана руља.

Сабљу паши коња јаши па у бој се спремај.

САД остатак света држе као таоце.

Сад смо квит.

Сакрио се у мишију рупу.

Само ви вршљајте (што би рекли наши стари),посље ја морам све да сравнавам.

Само нек комшији цркне крава.

Сачувај се Боже, од мирног сина код опаке снаје.

Сва је хука на вука, а иза вука и лисица сита.

Сва му је памет на језику. Ко говори шта му на уста дође

Свагђе је добро, али код куће је најбоље.

Свак за се козе пасе!

Свак по себи суди о другоме.

Свака батина има два краја.

Свака будала има своје весеље.

Свака журба је спора.

Свака је шала пола истине.

Свака књига има своју судбину.

Свака мука за времена, а срамота завијека.

Свака птица своме јату лети.

Слабо слови, али добро лови.

Слобода је, не да радиш шта хоћеш, већ да не радиш, шта нећеш.

Слогом расту мале ствари, неслогом се и највеће распадају.

Споља је гладац, а изнутра јадац.

Спрам свеца и тропар, спрам андјела и крила.

Снага на уста улази.

Смрзо сам се ко пичка.

Срећан је онај који седи у својој кући.

Срце оће, а дупе клокоће.

Стари вук, маладо месо тражи.

Срдитом попу празни бисази.

Сребрно седло не чини добра коња.

Срећа се састоји од избегнутих несрећа.

Срећан је онај који седи у својој кући.

Стари вук, пасја спрдачина.

Старије је јутро од вечери.

Терао зеца па истерао вука.

Тешко волу у јарму и човеку у најму.

Тешко дому у ком нема слоге.

Тешко земљи куда прође војска.

Тешко је добро видети, а ласно га познати.

Тешко је дуго добар бити.

Тешко је чувати туђе паре и своју жену.

Тешко је шуту са рогатим бости се.

Тешко коњу ког слепци терају.

Тешко ногама под лудом главом.

Тешко ономе који непријатеља на кућном прагу чека.

Тешко свету кад се луде појуначе.

Тешко свуда своме без својега.

Тешко томе ко за туђом памети иде.

Тражи хљеба преко погаче.

Трипут кроји, једанпут режи.

Туђа рука свраб не чеше.

Туђе је све лијепо, али је своје најљепше.

Туђе је слађе.

Туђе се козе прцале, а мог јарца боле јаја.

Туђина је свуђе иста.

Ћутање злата вреди.

Ћутање је злато.

Ћути аветињо једна.

Ћути и покри се ушима.

Ћути и гледај своја посла.

Ћути ко говедо.

Ћути ко курва.

Ћути ко мула.

У вину је истина.

У гладним очима сваки је комад мали.

У ког је нож, у тог је погача.

У ког су овце, у тог је и планина.

У кога је погача у тога је и нож.

У коло кад хоћеш, из кола кад пусте.

У невољи не треба плакати, него лека тражити.

У ратара црне руке, а бијела погача.

У срећу се узда луд, а паметан у свој труд.

У стара глава, у млада снага.

У стара крвника нема новог пријатеља.

У текућој води муљ не лежи.

У туђем оку види сламку, а у своме греде не види.

У шуму дрва носи.

Уз мало може бити доста, а у доста мало.

Узех врага ради блага; благо нестаде, а враг остаде.

Ум царује, а снага кладе ваља.

Умро ко ради, умро ко не ради.

Утопљеник се за сламку хвата.

Фали му једна даска у глави.

Фркће ко покисо коњ.

Фабрика је кошница са много трутова.

Фали ми пет да начиним шест.

Фали му даска у глави.

Харем је брак са највише рупа.

Хартија и ћуприја трпе све.

Хвали село, а живи у граду.

Хвалте ме уста да вас не поцепам.

Хвала ти до неба!

Хвала ти ко брату!

Хвалим те Боже!

Хвали се ко Црногорац.

Хвалити на сва уста.

Хвата змије туђим рукама.

Хвата муву на сирће.

Хвата се у коло, а не уме да игра.

Хватач муња голим рукама.

Хладан ко стена.

Хладан ко шприцер.

Хлеба и игара.

Хлебом га душмани хранили!

Хлеб ти се огадио!

Хоће ватру која непече.

Херој надживи себе.

Хиљаду зашто хиљаду зато.

Хоћеш ли да те сви мрзе, реци свакоме ко је ко.

Хранитељ је као и родитељ.

Хтела би да се јебе ал’ да јој не уђе.

Хоће га сваки ђаво.

Хоће хлеба преко погаче.

Хоће хлеба без мотике.

Цар над царом увек се нађе.

Царска се не пориче.

Цару царево а богу божје навјек и амин.

Цвет је најлепши док је неубран.

Цар далеко,а Бог високо.

Чега се мудар стиди, тим се луд поноси.

Чело, очи и поглед врло често лажу, а говор најчешће.

Често малена варница велику ватру ужеже.

Чија сила, тога и правда.

Чије јуне, онога и уже.

Чини добро, доброме се надај, чини лоше, још горем се надај.

Чини добро, радуј се, чини лоше, надај се.

Чини другом што је теби драго да ти се учини.

Чист рачун, дуга љубав.

Чисти рачуни – добри пријатељи.

Чистоћа је пола здравља.

Човек без слободе, к’о риба без воде.

Човек жели да је од свакога бољи, а од сина да је гори.

Човек има само оно што даје.

Човек је тврђи од камена, а слабији од јајета.

Човек се до смрти учи.

Човек се учи док је жив, па опет луд умре.

Човјек све дава за образ, а образ ни за шта.

Чувај беле новце за црне дане.

Чувај се многих ако се не бојиш појединаца.

Чувај се оних који кроз смех уједају.

Чувај се онога ко ставља образ под опанак.

Џабе је и сирће слатко.

Џабе му је, да дуби на глави.

Џин на стакленим ногама.

Џак соли треба појести са човеком, да би га добро упознао.

Џаба га било!

Џаба ти супа кад је слана.

Шта вреди знање без радње.

Шта зна дете шта је петсто кила.

Шта ко мисли, о оном и сања.

Шта ко чини све себи чини.

Шта ме гледаш, ко да игра бела мечка.

Шта се хоће то се може.

Што више силе, више и зла.

Што данас не потрошиш, то си стекао.

Што их мање титраш то те више спопадају.

Што их паса лаје, да сваки уједе, зло.

Што је баби мило то јој се и снило.

Што је брзо то је кусо.

Што је већа птица, веће јој гнездо треба.

Што је више брдо, то је дубља доља.

Што је живот скупљи – карактер је јефтинији.

Што је свачије, то је ничије.

Што један луд замрси, сто мудријех не могу размрсити.

Што људи имају више, то више желе.

Што мачка коти, миша лови.

Што не знаш питај онога ко зна.

Што не умеш поправити, немој ни мењати.

Што нећеш некоме у очи да кажеш, немој говорити ни за леђима.

Што си рад да сам знаш, не говори ником.

Што смије поп, не смије ђак.

Што срце не запази то ни очи не виде.

Што ти је живот – тражиш од правде руку, добијеш ногу.

Што ти је суђено доћи ће ти и преко плота.

Што ти мени попујеш.

Шупље је испод неба.

Шупљу главу и ветар носи.

  1. Нема коментара.
  1. No trackbacks yet.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: